nedjelja, 18.02.2007.

NOVOPEČENA MAJKA

ugrabih par minuta da se javim svojoj blogerskoj familiji!

beba spava, zakoniti je otišel nekaj obavit (čitaj: dnevna uplata u kladionici), a ja mam za kompjuter.

dani mi prolaze ko minute, ništ ne stignem, al to je normalno kad imaš bebu…

hmmm…otkud da počnem?

porod? oćete znat? htela sam prirodan porod pa ae namučih ko konj, kaj je – je, nemrem lagat.
al naravno da sve to vrijedi kad vidiš to malo čudo!
i sad znam da sve žene koje su rodile čuvaju tajnu kak to zapraf izgleda. a tak bum i ja sad lagala trudnicama kak nije bilo opće strašno. hehe, ma nije bilo tak grdo, sve je dobro prošlo, to je najbitnije!
bil je zakoniti s menom na porodu celo vreme. nije izašel niti kad je beba izvirila van. i još je poslikal, ponukan doktoricom koja mu je vikala: ajde, slikaj!!!

tak da sad imamo fotku iz perspektive iznad moje glave, vide se moje noge sa dječjim čarapama (nisam ih htela skinut) i babica kak trči s bebom da je utopli.

moram pohvalit zakonitog da je bil super, stvarno mi je drago da je bil samnom, potpora samo takva, vlažil mi je usta sa gazom, vikal „tiskaj“, između trudova mi je čak i viceve pričal koje ja opće nisam shvaćala (možda zbog svega opijajućeg kaj su mi dali, a možda ih nije on od uzbuđenja dobro ispričal), no, smijala sam se svejedno, da se čovjek ne uvrijedi. u jednom trenu mi više nije bilo do smijeha i mislila sam da bi rado da me neko onesvesti i probudi kad sve bude gotovo.
posle svega nije bilo mjesta na odjelu pa sam još cijelu noć slušala prek puta bokseva žene kak rađaju (čitaj: urlaju).

i kad je beba napokon izašla zakoniti je odlepršal na proslavu rođenja svoje kćeri, kum i tamburaši su ga već čekali. mislim, naš vjenčani kum je par dana prije već rezerviral tamburaše koji su bili slobodni samo u utorak i četvrtak pa sam bila lijepo zamoljena da ak mogu, rodim bilo koji od ta dva dana.
slučaj je htio da to i bude četvrtak.

eto ga. sad smo doma, ljubim tu malu glavicu non-stop, nemrem vjerovat da me još nedavno lupala iznutra, a evo je sad, spava pokrivena dekicom. i sve kaj smo morali napravit je – poseksat se. viš kak je to priroda fino zamislila….gledam tu malu glavicu, usteka, nosek ko krumpirek i topim se.

kronično sam neispavana pa imam preko dana tu i tamo napadaj plača, čist tolko da nastavim sa tradicijom mojeg cviljenja u trudnoći, ali sve je to normalno, život mi se preokrenul u trenu.

nabolje. zakoniti i ja se volimo više nego ikad. a beba je kruna svega (evo, mogla bi sad opet malo suzu ispustit…)

javim se opet skoro, svima hvala kaj misle na mene, ne stignem vas čitat još, nemojte kaj zamerit, poljubce šaljem…

subota, 10.02.2007.

EVO NAS!!!!!!

draga moja blogerska familijo,
pridružio nam se još jedan član - moja kćer!!!!
ja rodila 01.02. malu štrucu i nemrem izdržat da vam ne pokažem kak izgleda!!!


svima hvala, hvala, hvala na čestitkama, ljubi vas mlada mama, javim se brzo, imam vam toliko toga za pričati, mislila sam na sve vas ovih dana i vidim da ste i vi na mene i jako ste me razveselili!!!!
puse svima i čitamo se uskoro!!!

petak, 22.12.2006.

NESPRETNA NA KVADRAT

pa nemrete vjerovat kaj mi se sve desilo….

oni koji me čitaju znaju da sam nespretna. e, pa, uspjela sam opast direkt na trbuh. bila u bolnici. pregledali me sto puta i sve je OK. beba dobro, ja dobro.

kak sam uspela opast BAŠ na trbuh, pitaju me svi. pa kaj vi niste čuli za silu težu? povleklo me na napred, popiknula sam se i kak mi je sad trbuh ipak malo veći od dupeta, pala sam na napred. kakva glupa pitanja, ko da sam ja namjerno opala.

apropo padanja, ovo ljeto sam već jednom opala tak slično, samo još nisam imala trbuha, o tom sam pisala post, to je bilo kad sam zaronila pred punim kafićem.
jedan čovek koji me tom prilikom videl je srel mog zakonitog kad me otpelal u bolnicu nakon ovog pada i kad mu je zakoniti rekel kaj je bilo čovjek ga je pital: pa kaj je to s tom tvojom ženom, samo pada?!?

onda nam je doma prije 4 dana riknul vaillantov plinski bojler za grijanje. došel majstor koji nam je otel faking 400 kuna samo zato da nam veli da mi se ne isplati popravljat i da bolje kupimo novi.
jest da je ovaj stari 23 godine….

3 dana je trajala muka po bojleru.

doma smo se grijali na jedan radijator na struju s time da sam ja pekla i pekla i pekla kolače da nas i pećnica malo zagrije. kad se već nismo mogli seksat da se zagrijemo o čemu ste sve saznali u donjem postu.

da rezimiram:

krađa koju je izveo prvi serviser – 400 kn

novi bojler – 6000 kn

montaža – 700 kn

atest dimnjaka – 700 kn

moji žifci – neprocjenjivo…


ali imam ja i dobrih vijesti!!!!

bila sam jučer na kontroli i beba je super, ima 2 kile i lepo nam je skup.

i seks više NIJE zabranjen! da, da, sad mi je doktorica rekla da smijemo, a trbuh mi je tolki da ne znam kak bum to izvela. držim si čašu na njemu dok sjedim. i ne moram je pridržavat, lepo stoji sama.

zakoniti je ovih dana zamagljenog razuma zbog Kutije šibica.
on večeras igra i nadam se da bu pobedil i išel dalje!išla bi ga bodrit al se tolko živciram kad on igra jer psujem svakog ko ga udre, gurne i povleče za rukav, a nije baš lepo videt trudnicu iz čijih usta izlaze takve kočijaške psovčice...

eto, mili moji, želi vam svima sve naj i šaljem p o l j u b a c

P.S. svima vama kaj ste bili na naslovnici u zadnje vreme (znate ko ste) čestitam i ponosim se vama!

nedjelja, 10.12.2006.

BRZINSKIH 10 TOČAKA

uf, uf, opet sam zaglibila pa me nema…..je, živa sam i još uvijek u jednom komadu…..ispričavam se kaj sam vas napustila, i vi ste meni falili, al imala sam tolko posla da jednostavno nisam stigla nit poluknut kaj ima kod mojih virtuališe prijatelja…..

Novosti:

1) bila na kontroli – beba je dobro, raste i šamara me iznutra, praćakam se ko mama tuljan po stanu. s druge strane, doktorica mi zapretila da se smirim, nema više landranja okolo, štenge zabranjene, nema ni sexa. dobila veto na sve živo.

2) jesam rekla da nema seksa?

3) nema seksa.

4) no, dobro, sad pretjerujem jer se osjećam seksi ko stari taksi, ali opet…..nema seksa. a sad baš bi jer nesmem. to ti je ljudska narav.

5) još samo 8 tjedana i beba stižeeee…….

6) imam ispite na faksu non-stop, pari mi se iz glave od učenja, nemrem više, imam smanjene umne sposobnosti u trudnoći

7) cmoljim tu i tamo čisto zato jer je tak red. imam pravo na bezrazložni plač, pa to pravo koristim da malo izazovem sažaljenja jer mnome vladaju grozni despotski hormoni….

8) sretna sam (zanemarite točku 7.) nevjerojatno, kak je nekad čovjeku „malo“ potrebno da bude sretan, mislim, nije malo imat dijete, ali opet, veseli me sve ko nikad, novi život i to s čovjekom kojeg volim, ma divota (suzice mi buju opet nadošle).

btw, gledala sam Ice age 2 i plakala. ne znam kaj ima dirljivo u tome, ali eto...

9) u zadnjih nekoliko dana potrgala sam samo:

kvaku od ulaznih vrata (ne pitajte kak, ne znam ni ja)
dvije čaše (samo!)

vrata od ugradbene perilice za suđe

2 naušnice

jedno sjenilo za oči

roletu u spavaćoj sobi

policu u frižideru.

uspješan tjedan. jesam vam već rekla da sam malo nespretna?!? a sad pogotovo. za mene je ona soba sa tapecirungom po svuda, haha….

10) nema seksa.

ljubi vas vaša armanina.

utorak, 28.11.2006.

PHOTOSHOP U SVOM SJAJU...

Danas o temi o kojoj znam često proćaskati s frendicama na kavi a na to me svojim postom podsjetila Dijana.

Obično se tema potegne nakon listanja novog Elle-a ili Cosmopolitana, Playboya, Klika ili u stvari, bilo kojeg časopisa osim možda Auto Kluba ili Mojeg Vrta.

Jer svi ostali retuširaju do bola. I to svi mi znamo. Znamo?!?

Jedna moja prijateljica koja je inače u šou biznisu, prije nekoliko godina slikala se za jedan od gore navedenih časopisa. Prvo su je namazali tekućim puderom po cijelom tijelu. Onda puder u kamenu. Nakon tog betona slikaju te da bi se poslije neki tip igrao u Photoshopu i napravio od nje Barbiku.

Kad su slike izašle, ona se sama nije prepoznala.
Nije bilo dovoljno kaj ima lijepe zelene oči, morali su ih pretvoriti u slikama u neku vanzemaljsko-tirkiznu boju.
Maknuli su joj sa slika sve nesavršenosti koje su se mogle nazirati ispod maske od šminke, tako da nema madeža, bora, dlaka, strija, celulita. Stanjili bedra i struk, povećali cice, napumpali usta.

Jedan ogavan primjer je kak su Janicu Kostelić retuširali za reklamu za Reebok.



Sve mi je nekak bilo neugodno kad sam te fotke gledala, ko da su je izvređali time kaj su i nju izmanipulirali.
Pa čemu?!? Svi OBOŽAVAMO Janicu zbog toga što ona jest, vrhunska sportašica i vrlo simpatična i kompletna osoba. A time što su je pretvorili u predložak za lutku na fotkama su samo rekli da to sve nije dosta jer ona mora i izgledati ko po špranci.
Bljak, velim ja i isto sam čula i od drugih ljudi koji su te slike vidjeli.

I kud to vodi?

Tome da svi želimo izgledat ko neki androidi, lutke, daj molim vas otvorite bilo koji Playboy, sve ženske na duplerici su ISTE.

Razlika je samo u boji kose ili kože, ostalo je po kalupu napravljeno, dugačke lokne, cicke ko dve lubenice, trbuh ravan ko šper-ploča, uglavnom kakav mali leptirić, srčeko ili vražićak tetoviran iznad bikini zone, noge dugačke i ko plastične. Ma kakva Barbika….vele da Barbike nabijaju malim curicama komplekse jer su neproporcionalne. Da, ali ona je LUTKA i toga su svi svjesni, a ženske koje nas gledaju sa retuširanih fotografija su od krvi i mesa, iako promijenjene tako da izgledaju ko lutke.

Danas je na žalost, ovakva slika Barbike:




I kaj je sad realno? Mislim, nije da bum razbijala glavu oko toga svega kad već ima puno važnijih stvari na svijetu, ali na žalost, mislim da niko od nas nije potpuno imun na svoj izgled.
Hoćeš-nećeš bombardiran si iz svih medija sa fotkama savršenih ljudi (lažno, narafski).
I isto tako bez obzira na to šta mi mislimo da smo imuni na takve stvari, jer nije izgled sve i bla bla, utječe na naše samopoštovanje i odnos prema vlastitom tijelu, ako ne svjesno, onda sigurno nesvjesno. Kopka po podsvjesti svaki put kad se pod žaruljom od 100 vata pogledaš prije tuširanja u ogledalu.

Najgore je kaj to najviše pogađa mlade cure i curice koje se smatraju ružnima i debelima jer se uspoređuju sa slikama iz časopisa.
Ja sam odrasla na slikama Ane Sasso, Bernarde Maroft, kasnije sam kupovala Bravo od ušparanog đeparca i idol mi je bila Madonna. Imala je čak i dlakava podpazušja na nekim fotkama, al to se onda nosilo....Koliko se sjećam, bile su normalne težine i izgleda, i iako je i onda postojalo fotografsko retuširanje, definitivno nije uzimalo maha kao danas. Jer su osobe na slikama izgledale prirodnije. I nisu nabijale komplekse.

Doktori uporno alarmiraju da ovaj trend neizbježno vodi ka bulimiji, anoreksiji, depresiji, jer se takvo lažno savršenstvo ne može postići u pravom životu.

U Švedskoj je ministarstvo zdravlja čak pokrenulo su čak napravili kampanju kojom se bore protiv utjecaja pretjeranih idealiziranja ženskog tijela putem medija, pogotovo časopisa na mlade žene.

Pogledajte Girlpower i zapanjite se kako se to radi. Imate korak po korak retuširanu djevojku.




Prestala sam kupovati, pa čak i listati takve časopise jer mi je poslije zlo. Prolistam kod frizera i to mi je dovoljna doza do slijedećeg mjeseca ili dva.

Zahtjevi tržišta? Jel mi to zapravo želimo gledati samo lijepa lica iz novina, ko još hoće gledat nekog ružnog? Dajte nam digitalne i plastične ljude tak da možemo kukat da smo ružni i debeli?!?

I sad dolazim do onog najvažnijeg: da možemo potrošit pola plaće na kremice, pomade, uljepšivače, tablete za mršavljenje, kozmetičare, frizere, masere, kirurge, losione, umetke, nastavke, botoxe, steznike, osobne trenere....

i za kraj par slikica da se bolje osjećate :-))))

ponedjeljak, 20.11.2006.

MOJ KRATAK VODIČ PO ZAGREBU

Mili moji,

išli smo zakoniti i ja gledat Briljantin u Komediju.
Odličan je!!!!

Zakoniti je malo kukal kaj nije videl 7 golova na tekmi sa Izraelom koja se odvijala u isto vrijeme, al svejedno je bilo super.

Preporučam toplo ako ste bili fan Grease-a... ja jesam, i dalje mi je to film koji me uvijek razveseli i oraspoloži, a kad god čujem muziku iz filma, tjera me na ples, da pjevam sa Travoltom i Oliviom!!!

Dakle, naša obrada je uspjela, glumci/pjevači su odlični i zbilja dobro potrošenih 2 sata mojeg života. Odite pogledat.

Peglala sam danas zastore dobrih dva sata. Fuj, kakva gadna rabota, sve se vleče po podu, drljam i stišćem po zastorima a i dalje su zgužvani. Sranje.

Al obično dok peglam imam vremena za razmišljanje, pa sam se sjetila puno lijepih stvari i mjesta koje volim, i isto tak one koje ne volim. Pa bum vam ih rekla, od vas očekujem povratne informacije, baš me zanima….i dajte i svoje omiljene lokacije…

Neka mjesta u Zagrebu koja volim posjetit (a i ona koja manje volim):

• sladoled u Milleniumu na Cvjetnom…mmmmm….ali kesten pire im je grozan, ko da su koru od kestena smljeli nutra, bljutavo, suho, skup sa šlagom koji je još gori. Ima i Vincek dobar sladoled.

• pekarna Dinara na Britancu, takvu dobru pekarnu nisam još našla. Nutra ima toliko finih kruhića, peciva, kolača, ma ne znaš kaj bi prije probal….ja obožavam kruh sa bućom i puter štangice koje se tope u ustima, a i kukuruzni kruh sa cijelom kuruzom nutra.
Dela uvijek 5-6 teta odjednom pa iako je gužva odma dođete na red. A ak dođete pred zatvaranje poklone vam kakvo pecivo. Ne volim šiptarske pekarne sa bijelim kruhom koji je ujedno ii polu-bijeli, crni, pecivo, kifla….bljak. gumeno, drugi dan se raspada.

• ćevapi kod „Trovača“, vjerojatno ga svi znate pod tim imenom, nije čovjek nikog otroval, kolko ja znam, ali tak ga zovu. U Ilici kod Vinogradske. Mislim da se zapravo zove City Grill ili tak nekak….

• kava u Elis caffeu (Illy kava) na Britancu.
Naprave ti lijepo srčeko ili borek od pjene, nutra se ne puši što može posebno obradovat nepušače. Jedina je mana kaj je mali prostor, ali uvijek se nađe mjestašce.

Ne volim kavu u Hemingwayu kod HNK. Katastrofa na kvadrat. Sterilna atmosfera, nadrkani pederkasti-actor-wanna-be konobar, i ono najgore: tražila sam kavu sa hladnim mlijekom a dobila mrzlu kavu ko iz frižidera. MRZIM TO. Nisam naručila faking ajskafe nego kavu sa mlijekom koje nije vruće ko iz pakla. To se ne da pit opće. I još košta masno.

• pizzeria DG kod Doma sportova. Fina, domaća atmosfera, normalne cijene, delaju do kasno za one koji vole opteretit želučeka prije spavanja.
Pizza odlična, ostalo tak-tak, velke porcije al nije baš neki gastronomski plafon. Jedino kaj se jumbo pizze serviraju na velkim drvenim tacnama koje se ne peru a svi po njima stružemo vilicama i noževima. Al to se u krušnoj peći kakti sve izgubi na visokoj temperaturi (barem şi ja tak velim).

Ne volim Subway. Užas, suhi sendviči koje pripremaju u rukavicama i sa kapicama, keceljicama i ne znam još kakvim ultra-higijenskim pomagalima. Svaka čast na higijeni, ali ak mi sendvič priprema osoba koja izgleda ko kirurg koji se oribal i sprema se obavit otvorenu operaciju srca – nekak mi opadne apetit. Plus, sendviči su suhi unatoč dodacima. Bljak.

• Kineski restoran u Gajnicama. Znam da je čajniz a ne domaće, al nemrem odolit onoj finoj piletini sa indijskim oraščićima. Rekla mi je frendica da jedan njen prijatelj dela ko sanitarni inspektor i da ne bi ljudi išli nikad jest kod kineza da su vidli kaj i on. Sad si vi mislite. Ja probam ne mislit na to, konobari su domaći dečki pa se pravim ko da mi je neki kuhar s Trešnjevke pripremil jelo. I bude fiiino….

• Cinestar – pala sam na udobnost stolica i to kaj ekšli VIDIM kaj se dešava na platnu. Ja sam jako niska, što je naravno, moj problem, al svejedno bi rado vidla film, a u onim starijim kinima po gradu vidim otprilike 1/4 ekrana.
Ak sam sretna pa taj put ne sjedi reinkarnacija Dražena Petrovića ispred mene. Jedino Cinestaru zamjeram monopolističke cijene grickalica, tj. športa za zube, pa kaj je to? Kokice i kola koštaju ko da sam ručala u restoranu. Ja ionak ne volim kokice pa krijumčarim neke druge visoko hranjive i zdrave namirnice u kino u torbi.

• Dolac. Najbolji plac na svijetu. Odiše onim pravim, zagrebačkim duhom. I još mi je šarmantniji od kad imamo kumicu kojoj neko uvijek metne pušlek cvijeća pod ruku. Nema kaj nemreš na Dolcu kupit. Ne volim Jarunski plac. Skupo i bez duše. Jesam spomenula skupo, skupo, skupo?

ima toga još, al ovo je prvo kaj mi je palo na pamet....

dost za večeras. pozdravljam.

ponedjeljak, 13.11.2006.

ŠMRKAVA SAM....

Znate kaj, dost mi je zaštopanog nosa, već sam tjedan dana tak začepljena da imam stalno otvorene čube i dišem ko morž.

Nevjerojatno je kak čovek odma izgleda bedastije kad ima otvorena usta, pogledajte npr. Narcisa Mujkića, uvijek otvorena mesnata usta i čovjek odma izgleda ko da je bil na dopustu kad se dijelil IQ.

No, ja sam prehlađena ko konj i već mi je dost čajeva, meda, limuna, kamilice, sprejanja morske vode u nosnice, puhanja surle i hrkanja po noći. Al nemrem ništ napravit, treba proć i gotovo.

Sinoć smo bili u kinu gledat Borata.

Disala sam ko slonica, sve mi je bilo žao čovjeka pored mene, znate kak to nervira kad neko balavi kroz nos, imate osjećaj kak vidite bacile kak lete po zraku i ulaze u vas da vas napadnu!

Borat je super film, fino sam se nasmijala (volim sve kaj ismijava Amere, kaj mogu….) lepo sam si pojela par vrećica čipsa (da, uz to kaj sam groktala kroz nos sam i šuškala s čipsom!)…..

Ne sjećam se više dal sam vam rekla, ali imala sam doma majstore.

Postavljali su pločice u hodniku koje nikad zakoniti i ja nismo postavili, sve smo uredili, a to nam je ostalo. Pa sam ja rekla da to oću napravit prije neg se beba rodi jerbo ko bu ih posle trpil (majstore, naravno).

E, sad, jedan od njih dvojice je od mog tate prijatelj, tak da mi nije bilo bed ostavit ih same jedan dio dana jer sam imala obaveza u gradu.

Sve su oni to lepo postavili, ali molim – slušajte ovo. Jučer ja poželim popit Nescaffe. I otvorim kutiju a nutra samo 2 prazne vrećice. Gospoda su si sama skuhala Nescaffe i vratila PRAZNE vrećice natrag u kutiju.
Kao, nebum ja skužila????

Posle sam skužila da su nam pojeli i celu teglu krastavaca i vrećicu majoneze.

Pa mogli su reći da su popili i pojeli, ko da ima veze, al ne, dva čovjeka srednjih godina su ko neki balavci metli natrag prazne vrećice. Ili je to trebala bit šala? Haha. To se ja grohotom smijem.

Za one koji su tražili, ovo je friška slika trbuha, moram priznat da izgleda veće uživo. Ovak kad ga gledam na sliki si mislim: pa kaj se ova buni da joj je teško?!?

| reci teti kaj te muči (20) | troši tintu | linkaj |

utorak, 07.11.2006.

MUŠKA MENOPAUZA

Mili moji,
duuugo me nije bilo. Razlog je taj kaj sam imala doma majstore (agrh!!!!!) koji su postavljali pločice. Pa sam se onda razbolila, neka viroza me čopila a ja spavam kad sam bolesna po cijele dane, pa mi nije bilo do ničeg.

Al sad sam opet tu i jedva čekam da vas sve pročitam, nadam se da nisam puno propustila?!?

Kod mene slijedeće novosti: sigurno je da čekamo curicu, odabrali smo ime i sad se mogu bacat na kupovanje preslatkih stvari za male cuuuriceeee!!!!!
Još koji dan pa sam trudna 7. mjeseci i to se dobrano vidi na mojem trbuhu koji je fino narasel.
Ne vidim si više kaj imam u gaćama osim u ogledalu. Cipele mi veže zakoniti ili ih ne vežem opće. Dišem ko parni stroj, hrčem po noći ko pila, seks je postal vrlo, vrlo zahtjevna akrobatska disciplina. Beba se koprca non-stop tak da mi u nekim trenucima trbuh izgleda sav kvrgav ko da imam malog aliena nutra. O, zlato mamino, živo je na tatu.

Sad kad sam vas obavijestila o tjelesnim promjenama koje su nužne al ne i ugodne (imam ja toga još, uglavnom vezano uz WC, ali nebum vam o tome pisala, ipak moram nekaj ostavit mašti, haha), na važne teme:

Kriza srednjih godina kod muškaraca iliti muška menopauza. Mit, legenda, sranje kroz gusto granje? Ja ne bi rekla, mislim da je to for real. I to još gore nego kod žena. One barem priznaju, a muški neće, to je samo za babe, vele.

Pisale su o tome fellow blogerice nedavno, a ja sam ovaj put potaknuta svojim tajkom. Naime, njega to pere u punom sjaju.

Evo i kako:

1) mahnito vježbanje. Sam si je napravil neki surogat stomak eliminatora u vidu 2 kotača (od nekih odbačenih dječjih kolica ili ko zna od kud je to nabavil) koja je spojil sa štangom i onda se po tome rola po podu, onak ko sklekovi. Čovjek učvršćuje trbušnjake.

2) Dijeta - moj je tata stokilaš oduvijek. Al sad se odlučil bit mršav i jede samo prepečenac i kuhano meso. Već sam pisala o njegovoj navici da se inače hrani samo mesinom i bez toga je gladan.
Moj tata je inače definicija mesojeda kao takvog. A sad od mame traži da mu skuha brokule na lešo. I kao, fino mu je i uživa.

Naravno da je živčan ko pes jer je non-stop gladan, pa umjesto da jede hranu, papa živce mojoj mami i svima ostalima koji su u blizini. Inače je eksplozivne naravi, pa je kombinacija toga sa dijetom ubitačna. Nemreš s njim normalno razgovarat, ko da ima najgori PMS. Samo bi se svadil, naljuti se na najmanju sitnicu.

3) kupil je ogromnog terenca. Naravno da mu takav auto ne treba jer nema kaj u njemu prepelavati. Ali ko u stvari i kupuje jeepa jer mu baš treba?
Sad se vozi motorom jer mu auto puno troši.

4) Šiša se sasvim na kratko jer se tak manje vide sijede. Nadam se da mu nebu palo na pamet farbat se. Uvijek se sjetim sirotog Ive Robića koji je imal neprimjetno pofarbanu kosu u garavo crnu u 89-oj godini. A tek Otto Barić? Fuuuj!!!!!

5) Ne želi znati spol svojeg budućeg unučeta. Svi mi ostali znamo ali on tvrdoglavo odbija znati. Ja sam kao, slučajno par puta pred njim spomenula da je CURICA, ali on se pravi ko da nije ništ čuo. I sad bi svi mi trebali se pravit mutavi i govorit „ono“ umjesto „ona“.
Postal bu DEDA, nije to mala stvar.

6) Nosi kožne motorističke jakne i kožne hlače (da, da, niste krivo pročitali……KOŽNE HLAČE na čovjeku od 54 godine).

7) Pokušao je nositi i kožni šešir kakvog je nosil George Michael prije dobrih 15 godina, u doba Wham-pederske mode, ali mu je mama priprijetila razvodom pa je ipak odustal.
Probal je kompromisno riješiti problem tak da se maknu zakovice sa kožne kape, ali je mama ostala pri svom. Napomena: moj tajko nema gay sklonosti, samo nema ukusa kaj se tiče mode.

Ima još toga, ali i ovo je dost kaj sam vam napisala.

Još samo to da ima napade prevelike otvorenosti u mojem društvu pa se osjećam ko da sam opet desetogodišnjakinja koja je skužila da joj se starci seksaju.
Je, je, upala sam im jednom u sobu u toku ljubavnog čina.
Bar nisam ko moja frendica naišla na „ona je gore“ pozu, na sreću. Lucky me.

Imalo bi se tu još dosta za pisati, ali nemrem više, preveč sam kopala po sjećanjima sad, idem isprat mozak s nekom glupom sit-com američkom serijom na telki. Kod njih je uvek sve savršeno. Fuj.

| reci teti kaj te muči (23) | troši tintu | linkaj |

subota, 21.10.2006.

UDOBAN ŽIVOT

Mili moji, kako ste mi?

Vaša trudnica je metla peći bunceka s krumpirom, napravila salatu od tjestenine sa šunkom, vrhnjem, paprikama i sirom, narezala kolače kaj sam jučer spekla i sad sam si skuhala kavu da vas malo pročitam i pisuckam.

Svu tu klopu pripremam jer nam dolaze gosti da sa zakašnjenjem proslavimo moj rođendan.

Sastav gostiju je familija pa od tuda i moja odluka da pečem bunceka (malo mi je bilo zlo dok sam rezuckala koleno od pajceka da se bolje speče, inače imam problem sa rezanjem dijelova mesa iz kojih je vidljivo o kojoj se životinji radi), al pošto je moj tajko takva vrsta mesoždera da proslava nije proslava bez hrge mesa, onda za njega.
On je i doniral bunceka (plačnim glasom me prek telefona pital dal bu opet samo pizza za jesti ko prošle godine; ja ne znam dal bi mi baš palo na pamet otić u mesnicu i reć mesaru da mi spakira pol pajceka.

No, dosta o tome, moram ispričat nekaj kaj mi se jučer desilo.

Razmišljala sam o tome veći dio dana, nikak isprat iz glave.

Daklem, u susjedstvu imam jednu vršnjakinju s kojom sam se igrala ko klinka jerbo u kući u kojoj sad zakoniti i ja živimo su živjeli moji deda i baka pa sam ja dolazila na čuvanje i tak smo se igrale.

No, ona je danas majka troje musave i zmazane dječice koja su jedna drugom do uha, ima muža duge masne kose koji izgleda ko da bu nas sve pojel, s njima živi njezina mama i baka, stalno svi skup vise u vrtu i sve skup odaje dojam jedne čerge.
Je, kaj sad, moram bit iskrena kak sve izgleda. Nisam ja neka fina dama, ali držim do higijene i mislim da to nije pitanje imati ili ne imati love (koju oni nemaju, izgleda) već odabira načina života. Kuću si uvek možeš počistit, a bogme i sebe i djecu.

I tak ona mene svaki put kad prolazim zove na kavu.
Do sad sam se izvlačila na posel, faks, glavobolju, bla bla. I jučer ujutro me u 8 ulovila kad sam išla iz dućana, eto nje već na prozoru.
I nije bilo moguće odbit kavu jer me digla na foru, priznala sam joj da sam na bolovanju.
Dakle, vremena imam.

Ja sam uredno imala na sebi piđamu i jaknu (kaj me briga, ko da neko zna jel to piđama ili trenirka, pa sam se otišla doma presvuć i prislila se otisnut k njoj.

Ljudi moji, kakav šok kad me upelala u kuću, ja vam to ne mogu opisat. To je gore od najgoreg sela, štale, u jednoj zmazanoj sobi leži na krevetu nepokretna baka, puši cigaretu za cigaretu, do nje televizor, štednjak, kauč. Potrgani prozori, sve u raspadnom stanju. Najmlađi sin ima tri godine i opće ne zna pričat.
Popila sam kavu, trudila se ne pokazat šok i pobjegla doma. Susjeda je draga, pristojna, sve bi ti dala, na kraju mi je rekla da joj navratim obavezno češće. I ak nekaj trebam za bebu da joj se javim. O, Bože.

Vratila sam se doma i skoro poljubila pod u kući od sreće kaj sve imam i kak udobno i fino živim. To i je poanta ove moje priče danas, podsjetila sam se malo na to da ne gledam uvijek one koji imaju više od mene, jer bogme mi ništa ne fali i iako u zadnje vrijeme nisam sklona jamranju, nekad bi više love, više materijalnog, više ne znam čega.
A imam sve, zdravlje, dobrog muža, čekam bebu, imam stalan posao koji me čeka, drage roditelje, dobre prijatelje, udobnu kuću.
I zahvalna sam sada još više na svemu. Boli me ona stvar za Gucci čižme, za večere u Japanskom restoranu, za novi auto ili ekstenzije u kosi. To je sve sranje kroz gusto granje!

Pusa svima, idem sutra na Seala pa morti kaj poslikam. Sad stižeju gosti svaki čas a ja sam u podrapanoj trenirki u kojoj delam po doma, moram se malo sfriškat. Do čitanja!

UPDATE 23.10.
na Sealovom koncertu je bilo super, iako je mogel i još par pjesama otpjevati. I rekel je da smo mi "Romanians" beautiful people. Ma ko ti je Rumunj, mamicu ti tvoju!?!
Slikat ništ nisam uspjela jer je bila kmica.

| reci teti kaj te muči (18) | troši tintu | linkaj |

ponedjeljak, 16.10.2006.

IMAM 30!!!

Morgen svima!

Evo, Armanina je jučer svečano napunila 30 godina!!!

Jebate, kak su brzo došle tri banke, nisam se ni okrenula, još sam jučer pušila po skrivečki u srednjoškolskom veceju, a eto me sad. Ne da je 30 puno, opće nije i baš je to lepi, okrugli broj.

Zakoniti i ja smo sinoć odšetali (autom, naravno, jer on tak šeće, šetnja je u biti od parkinga do destinacije, a poznajući njega, sparkiramo se ispred željenog mjesta) do Ivice i Marice u Tkalču na zdrave kolače.

Posle smo s društvom išli u pizzeriju i tamo proslavili do 1 ujutro. Spila sam si i bambusa malo, vinčeko je zdravo za krv, kaj ne? A Coca Cola je otrov, al nebu mi ništ od jedne čaše.

Posle smo doma malo pokušavali s bračnim dužnostima i smijali se kak nam smeta trbuh u svakom pogledu. Seks u trudnoći nije baš jednostavan, sad to mogu reć iz prve ruke. Ak oćete zmazane detalje – ne može.

I tak da sam jutros napokon odrapila spavanac do 10!!!! Ne sećam se kad mi se to zadnji put desilo od kad sam trudna, ranom zorom ranim i sad sam sva smetena. Idem danas u City Centar. Naravno da je gužva ko da se dijeli besplatan grah i girice, al ne dam se smesti jerbo sam dobila neku lovu za rođendan a čula sam da ak ti lova stoji BILO GDJE duže od 2 dana – pokvari se.
Tak da moram pod hitno potrošit!

Još za kraj da vam velim mi je dobar prijatelj sinoć ispričal da mu se u subotu desilo na Trgu. Prolazil je i videl nekog sirotog, blijedog čovjeka bez nogu u kolicima s pesom kak stoji (sjedi) na sred Trgača. I tutnul mu je 5 kuna, ono, prosi pa mu ga je bilo žal. A čovek mu je rekel: ne, ne gospon, ja ne prosim, čekam tramvaj. I dodal je kak bu si zadržal tih 5 kuna jer mora doma ženi pokazat kaj mu se desilo!!!!
Eto ti ga na!

pusa

| reci teti kaj te muči (20) | troši tintu | linkaj |

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.